⌌

⌍

P O G L A V L J E   J E D A N

Čelično groblje

⌎

⌏

O S V E T O L J U B I V I    N O M A D

⌎

⌏

__ ___ 

Zovem se Nyers. Ili barem tako me zovu ljudi. Rođen sam na Periferiji, surovom mestu gde je preživljavanje bila jedina stvar koja je bila važna. Moji roditelji, nekada briljantni inženjeri koji su sanjali o boljoj budućnosti, bili su prognani iz NeoTokija, a njihova upozorenja o nekontrolisanom tehnološkom napretku su odbili oni na vlasti. Potražili su utočište na Periferiji, pokušavajući da izgrade novi život usred ruševina. Ali njihova briljantnost ih je učinila metama, i kada sam bio samo dete, brutalno su ih ubili pljačkaši koji su želeli njihovo znanje.

Od te noći, svet je za mene postao mračno i nemilosrdno mesto. Morao sam brzo da odrastem, učeći da se branim u pustoši gde je poverenje bilo retka roba, a opasnost vrebala iza svakog ugla. Postao sam pljačkaš, borac i preživeli, snalazeći se kako god sam mogao, vođen nezasitnom nagonom za odgovorima i pravdom.

Taj nagon me je doveo ovde, u napušteni grad NeoTokyo. Grad se nadvio ispred mene, lavirint od čelika i stakla, a njegovi tornjevi bacali su duge senke preko praznih ulica. Tišina je bila neizdrživa, prekinuta samo povremenim škripanjem metala ili dalekim zujanjem zaboravljenih mašina. Iznad svega, nebo je sijalo duboko, uznemirujuće crveno, trajni podsetnik na katastrofalni događaj koji je grad ostavio u ovakvom stanju. Grimizni sjaj obasjavao je grad sablasnom svetlošću, bacajući sve u oštar, zloslutan reljef. Bilo je kao da je sama atmosfera natopljena krvlju njegove prošlosti, stalno, proganjajuće prisustvo koje je činilo pustoš još dubljom.

❰  UĐI U GRAD  ❱