⌌

⌍

M A U D E ' S   D E N

⌎

⌏

__ ___ 

Dok smo silazili, vazduh je postajao hladniji, a tiho zujanje mašina sve glasnije. Kontrast između propadajućeg grada iznad i svetlog, živog okruženja bio je zapanjujući. Ovo mesto nije bilo napušteno—bilo je operativno, što je značilo da je neko još uvek ovde, obavljajući svoj posao daleko od znatiželjnih pogleda.

Stigli smo do dna stepenica i našli se u ogromnoj, prostranoj hali. Redovi elegantnih, metalnih konzola obložili su zidove, svaka prikazujući tokove podataka.

U daljini, zvuk mehaničkih koraka odjekivao je, postajući glasniji sa svakom sekundom. Sjajno, baš nam je to trebalo, promrmljala je Maude dok se na uglu pojavio glomazni mehanički pauk. Osmonoga nakaza na patroli.

Ne možemo dalje dok je ta stvar ovde, rekao sam, pregledajući područje u potrazi za rešenjem. Moramo da ju isključimo.

Pokrij me, naći ću način da ju hakujem, predložila je Maude dok sam još govorio, njen um očigledno već korak ispred mog.

Šunjali smo se nisko, krećući se tiho kroz senke. Patrolirajuća mašina bila je čudo inženjeringa, njeni pokreti precizni i neumorljivi. Maude je primetila konzolu skrivenu u uglu hale, van pogleda. Potrčala je ka njoj, njeni pokreti brzi i tihi.

Našla sam je, prošaputala je, povezujući žicu sa svog zgloba na terminal. Ovo će potrajati koji minut.

Čuvao sam stražu, moja čula na visokom nivou pripravnosti. Mašina je crvenim očima pretraživala područje, a mi smo ostali skriveni, zadržavajući dah. Odjednom, Maudeino telo je klonulo, njene oči su se prevrnule unazad dok je ulazila u digitalni prostor. Bila je povezana na mrežu, ali sada je bila izložena, njeno fizičko telo samo prazna ljuštura.

Vreme je delovalo kao da se beskonačno proteže dok sam čekao, srce mi je udaralo u grudima. Mašina je nastavila svoju patrolu. Sve dok se, u jednom trenutku, nije okrenula ka Maude, prekrivši je crvenim svetlom. Podižući svoje oštre noge, bila je spremna da napadne, dizajnirana da ubije kako bi zaštitila šta god da je čuvala. Ali upravo kada su mi refleksi proradili i kad sam jurnuo ka njoj—mašina se zamrzla, njene oči tamne, mrtve. Maudeine oči su se naglo otvorile, njeno telo trgnulo nazad u život. Bila je vidljivo iscrpljena, njena uobičajena oštrina umanjena umorom.

Gotovo je, rekla je, glasom slabijim nego pre.

Možeš li dalje? upitao sam, prikrivajući zabrinutost svojom uobičajenom stoičkom maskom.

Kao da imam izbora, odgovorila je, forsirajući osmeh. Idemo dalje.

❰  NASTAVI  ❱